ОШ "Браћа Новаков" Силбаш са одељењима у Деспотову и Парагама

Почетна страна

Written By: Sneža - Dec• 16•10


Да бисте исправно видели овај сајт отворите га у Mozila Firefox претраживачу (експлореру).

СИЛБАШ

ПОЛОЖАЈ: Силбаш је лоциран на Бачкој лесној тераси са надморском висином од 84м. Силбаш се налази на раскрсници путева од којих је један онај који спаја Оџаке и  Нови Сад, односно Будимпешту и Нови Сад преко Баје, док други  представаља везу између Бачке Паланке и Врбаса. На основу овог може се рећи да Силбаш у саобраћајном погледу има добар положај.

НАСЕЉАВАЊЕ: Први помен насеља Силбаш датира из 1263. године, када је забележен у Бачкој жупанији. Иначе на простору силбашког хатара и непосредне околине, пронађени су трагови живљења још из неолита, а такође и из каснијих периода. Следећи помен Силбаша датира из 16. века, а 1527.  године је био у поседу Јована Долића када је бројао 25 домова. Сматра се да је ово насеље било настањено Србима и пре Велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем. Почетком 19. века  започело је насељавање Словака у Сибашу и то не директно из Словачке, већ из околних места, највише из Бачког Петровца и Гложана. Према попису  сатановништва 1931. године Силбаш је имао највише становника  чак 3449 да би из године у годину број опадао и по последњем попису из 2002. године,броји око 2900 становника.

Силбаш је типично село панонског типа. Насеље има квадратни облик, са широким и  правим улицама које се секу под правим углом. Испред кућа се налазе зелене површине, са засадима воћа а некад су се на тим површинама налазили дудови који су шездесетих година 20. века повађени.

ИМЕ СЕЛА: По неким предањима назив је настао по томе што је неко за једног од првих сибашана рекао: ”сила је баш” и скраћивањем те изреке и њеним спајањем добијен је назив Силбаш. Друго предање каже да име потиче од мађарске речи  szilva-шљива. Од свих предања најприхватљивија је претпоставка да је Силбаш добио име по једној пустари, која се налазила иза православног гробља а звала се ”Сила Ваш”.

ШКОЛА: У средишњем делу села је зграда Основне школе ”Браћа Новаков”, која  има два издвојена одељења у Парагама и Деспотову. Иначе,  сматра се да је прва школа у Силбашу радила уз прву цркву, да је први учитељ био неки Самуило а затим се помиње Прока Лазић ( око 1840. године). Године 1908. Српска црквена општина подиже нову школу, поред парохијског дома. Исте године силбашка световна општина подиже школу у близини црквене а у оквиру ове школе отворено је и дечије забавиште. Шездесетих година  20. века  у селу је подигнута нова школа, која је и данас у употреби. Настава се одвија на два наставна језика, српском и словачком. По једно одељење на српском језику на разредној настави и комбинованим одељењима на словачком језику. Од 5.-8. разреда су по два одељења на српском наставном језику, а ученици словачке националности изучавају словачки као матерњи језик. Постоје и две групе припрепмног предшколског одељења на српском и словачком језику.

Литератута:

-Едиција Тија вода, 1. Монографија Јегричка, ПЧЕСА 1996. године

-Општина Бачка Паланка, Географске монографије војвођанских општина, Природно-математички факултет Институт за Географију


ПАРАГЕ


ПОЛОЖАЈ: Параге се налазе у северозападном периферном делу Општине Бачка Паланка. Село је изграђено на унутрашњем делу Јужнобачке лесне терасе. Надморска висина Парага износи 85м. Кроз насеље води пут према Оџацима и Сомбору, а од Новог Сада су удаљене 42км.

НАСЕЉАВАЊЕ: Први запис о Парагама датира из 1473. године из времена турске владавине, као насеље Бачке жупаније. У почетку је то насеље  са 4 куће, да би 1792. године Параге бројале 70 домова са 502 Србина. Највише становника Параге су бројале 1910. године када је у њима живео 1471 житељ а до данас као и у већини војвођанских места број становника се смањивао. Према последњем попису из 2002. године Параге броје око 1100 становника.

ИМЕ СЕЛА: Није тачно утврђено значење имена Параге, посебно што је првобитни назив села био Парага. Један од извора говори да су два брата Мађара по имену Парази имали на простору данашњих Парага салаш па је по њима село добило име. Други извор наводи да је око села било много обрадиве али запуштене земље, парлога, па се отуда име трансформисало у Параге. Ова прича би могла бити истинита јер житељи сами себе називају Парожани, а не Паражани, како би језички било исправно. А што се тиче етимологије, за реч Параге у Француском лексикону кажу да је шпанског порекла-Paraje а на француском  Parrage значи мајур-пустара-имање.

ШКОЛА: Отворена је у Старом селу још 1740. године а учитељи су вероватно били свештеници и црквени појци, а касније у  новој школи су предавачи били учитељи када су учитељске школе створиле своје кадрове. У тим школама се учило тако што је учитељ на комадићу папира показивао како се пишу поједина слова , слогови и скраћенице, а ученици би покушавали да исто учине. Обука у читању и писању је трајала дуго, било је потребно по две, три и више година да ученици науче читање и писање. ”Изучавање наука” или обавезно школовање је трајало 6 година, деца су оцењивана на семестрима за Божић, Ускрс и на крају године. На крају школске године се полагао испит за сваки разред.  Садашња зграда школе се је подигнута 1912. године, а настава је организована у 4 редовна одељења од 1.-4. разреда и припремно предшколско одељење на српском језику.  Од 5. разреда ученици путују у матичну школу у Силбаш.

Литератута:

-Едиција Тија вода,1. Монографија Јегричка,ПЧЕСА 1996. године

-Општина Бачка Паланка,Географске монографије војвођанских општина, Природно-математички факултет Институт за Географију

-Параге-село у Бачкој,Душан Н. Петровић


ДЕСПОТОВО


ПОЛОЖАЈ: Село је ситуирано на Бачкој лесној тераси са надморском висином од 84м. У административном погледу Деспотово припада општини Бачка Паланка и са Пивницама представља најсеверније насеље ове општине са периферним положајем , у односу на средиште општине од које је удаљено 26км. Кроз насеље води пут П-119 Бачка Паланка-Кула  а код Силбаша овај пут се укршта са путем Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци-Сомбор.

НАСЕЉАВАЊЕ: Деспотово спада у стара Бачка насеља. Налази керамике на овом подручју говоре да је подручје атара било насељено још у бронзано доба. Године 1554. године насеље је забележено у Бачкој нахији и имало је 6 домова, да би крајем 1769. године имало између 900-1000 житеља  у 128 домова. Данашње насеље ову локацију заузима од почетка 18. века. Највећи број житеља Деспотово је имало 1931. године када се спомиње насеље са 2594 становника да би по последњем попису у Деспотову живело  око 2000 становника.

ИМЕ СЕЛА: У писаним документима насеље на овом подручју први пут је поменуто у 13. веку под називом Сентиван, по породици Сентивањи чији је посед био смештен на овом подручју. Једно од имена које се помиње на почетку 15.века је Деспот Сентиван, што значи да је био у поседу неког од српских деспота. Од краја Првог светског рата зове се Деспот Свети Иван, а после Другог светског рата краће време носи име Васиљево да би своје данашње име Деспотово добио маја 1952. године.

ШКОЛА: У централном делу насеља су сви важнији објекти. Ту је и основна школа као издвојено одељење школе у Силбашу. Прва школа у Деспотову  је почела са радом крајем седме деценије 18. века  што значи да школство има дугу традицију. До почетка 70-тих година 20. века име школе у Деспотову  је било ”17. октобар”,  да би после тога дошло до спајања са школом у Силбашу, чије је данас издвојено одељење. Рад у школи је организован у 8 разреда, по једно одељење, а организован  је рад и у припремном предшколском одељењу на српском наставном језику.

Литератута:

-Едиција Тија вода,1. Монографија Јегричка,ПЧЕСА 1996. године

-Општина Бачка Паланка,Географске монографије војвођанских општина, Природно-математички факултет Институт за Географију

Професор Географије

Бисерка Спасојевић